Purple (b)rain i/ili “juha” od luka. S kruhom, bez kruha.

Planiram bezmesni dan. Na umu mi je ljubičasta boja. 

Za početak ću ispeći kruh. 

Izrađujem bublicu od pšeničnog i bučinog brašna, sjedinjuju ih nadošli kvasac, sol i šećer u mlakoj vodi. 

Predlažem prekuhati kruh, nakon prvog dizanja, da se bolje “razabere”. Možda neće narasti kako bi narastao da smo ga isprve ubacili u pećnicu, ali bi trebao biti prozračan. 

Zašto kruh? Jer bez kruha nema juhe od luka.
Ili možda ima...
Temeljac (koji ne mora biti mesni) dijelim na dva dijela. 

Jedan za jednu, drugi za drugu “juhu”. 

Dakle, ljubičasta. 

Patlidžan ostavljam za kasnije. 

Dobro će doći, umjesto kruha. Batat mi treba za kremasti dojam.

Kuham ga u vodi, s lukom. 

Karfiol na pari, od vode u kojoj se batat kuha, s još luka. 

Uz ljubičasti ću trebati još dvije vrste luka.

 Dok se patlidžani znoje u soli, sjeckam mrkvicu i puno, puno češnjaka.

Taj ću miks kratko baciti na tavu i poslužiti kao prilog.
Evo kruha, visina je dovoljna za rizik.

A rizik je danas pretvaranje kruha u zdjelu.
No to ćemo probati ziheraški, uz velikodušnu pomoć sira. 

Mora se ohladiti, bar malo. 

U međuvremenu, luk karameliziram na malo ulja i puno maslaca (jer tako to Francuzi rade) 

i podlijevam temeljcem (koji ne mora biti mesni).

Neko je vrijeme prošlo, kruh se prohladio.

Zarezujem visoko, prilično je zdepast za ovaj poduhvat. 

Slažem sir u listovima 

i ubacujem u pećnicu da se sir rastopi.

Zatim luk, karameliziran na temeljcu. 

Opet u pećnicu.

Na kraju još malo kruha... 

...još malo sira 

i luka. 

Pa kapak! 

Otvaranje je ljepljivo, kremasto...

...gusto i slasno. 

A gdje je juha bez kruha? 

Evo, gnječim i nju jer mi se ne da paliti mikser, iako bi tako boja više došla do izražaja, u kombinaciji sa zobenim vrhnjem.  

Kiša od nekoliko zrna prokuhanog graška jer ljubičasta i zelena se slažu skoro kao ljubičasta i žuta. 

Za komplementarni nam je kontrast jučer ipak nedostajalo sunca.