Plodovi čekanja

...tecimo.

Vrijeme je potrebno da (s)kupimo (n)ovo (po)suđe......naročito kad nas bole noge. 

Srećom, malo je onih kojima smo (dosad)...ili, 
a život je dug; možda duug. 
Maraton svakako, nipošto sprint;
osjećaji su delikatna zona, pecanje je korisna vještina.    

Strpimo se, započnimo svaki dan novom riječju...slog je dug; tecimo. 
Preobilje guši. U jeziku, jednako u hrani. 
Ponekad, i točka zarez ima smisla. 
Ponekad, i ukočenima - intuicija radi.
Jezik vlada, služimo mu korektno. 
Dobar sluga goji dobrog gospodara. 

U jezicima postoji vongola. 

To je školjka.
Platili smo je eurima u maksimirskoj Fisheriji. 
Fisheriju volimo. 

Ima još kozica i nekih drugih račića; 

dovoljno da ostane za sutra. 

Ukratko, tu je sve što biste stavili u hranu ako dalmatinsku kuhinju znate... 
u onaj 21 gram koji neki zovu dušom, 
ako imate zeru vina u krvi, puno peršina u vrtu 
i taman dovoljno češnjaka o čivilucima ;)

Jedite kozice i školjke, 
bureke i pite. 
Čuvajte se...
i čuvajmo se 
do čitanja.