Baš kao baka

Evo jednog ozbiljnog jesenskog jela koje će lako nahraniti puno gladnih usta.
Teleća mi je koljenica omiljeno meso. Za juhe i variva je idealna, a puno je truda potrebno da se, prilikom jedenja, domognete lijepih zalogaja. Ja volim jesti polako i veseli me hrana oko koje se moram truditi. Zato volim i ribu (bez obzira na kosti) i janjetinu, mnjam.

Sad čak nemam koljenicu s mesom, samo veliki komad kosti (i mrvicu mesa...možda). To koristim kad želim skuhati pun lonac finog variva koje ćemo jesti danas i sutra i kad nam nije baš do jedenja mesa. Kad na kosti ima puno mesa, kuham juhu pa juha bude predjelo, a meso glavno jelo. Kad je mesa malo, na koljenici kuham grahorice. Biram mahune (zelene i žute) jer su hranjive i nekad ih spremam bez mesa, kao samostalan obrok. Danas će, uz masnoću iz koštane srži, biti ekstra okrepljujuće.

S jelima iz jednoga lonca nema puno filozofije, a da obogatim ovaj post, dat ću si oduška s kruhom (kod bake nije bilo dana bez domaćega kruha). Bit će fluffy. Kvasac nadolazi u malo tople vode sa šećerom, brašno solim. Ubacujem sjemenke koje imam i jedno cijelo pakiranje zrnatoga sira (250 grama). Dodajem zatim nadošli kvasac i sve odmah, nakon miješanja, prebacujem na podmazan papir po kojem posipam malo kukuruznoga brašna, a posipam ga i po kruhu. Pečem u kalupu. Ovakvi su kruhovi praktični jer traju dva-tri dana, uglavnom dok se ne pojedu.

Mahune očistim, nasjeckam i kratko otkuham u vodi i malo jabučnoga octa. Ostale sastojke pripremim sa strane.

Kost, začini, mrkva, celer iz korijena, celer iz stabljike i jedan krumpir u kockicama. Ove dvije lijepe male tikvice čekaju sa strane. Dodat ću ih kasnije, da se ne raskuhaju. I naravno - češnjak na samom kraju. Češnjak se s mahunama slaže otprilike jednako lijepo kao što se papar slaže s kupusom.

Nakon što su se mahune prokuhale, isperem ih i ocijedim pa sve slažem u lonac. 

Sol, papar i lovorov list. Vode dovoljno da prekrije sastojke.

Neka se kuha na laganoj vatri. Malo promiješati ponekad i pustiti da se zgusne do kraja kuhanja. Danas će ovo varivo /čorba biti bez crvenoga umaka. Dakle, skoro prozirno :) da uživamo u bojama sastojaka. Zacrvenit ću ga samo malo slatkom, dimljenom začinskom paprikom pred kraj. Ovakva jela spremam kad mi se popodne provodi uz knjigu dok se nešto u kuhinji lagano krčka...satima i miriše onako kako topli dom treba mirisati.

Tikvice čistim... 

...pa im dodajem začine i ostavljam kratko na suhom.

U lonac idu dvadesetak minuta prije kraja kuhanja.

Pred sam kraj, dodajem češnjak.

Pažljivo miješam da se tikvice ne raspadnu. 

Vadim iz lonca i vruće prebacujem u zdjele koje drže toplinu. 

Mi volimo ljuto pa dodajem još malo začina. 

Dodaci su tu, kruh je gotov,
salatica će biti kisela
(jer je mjesec studeni).
Što je bilo za desert
(jer kod bake ne može bez deserta),
doznat ćemo neki drugi put.