Vuglec Breg: vratit ćemo se - zbog guske. Ako stignemo.

Na malo više od sat vožnje od Zagreba...prema Krapini, auto će vam štrajkati - taman prije ključnog uspona. Ostavit ćete ga na travi, usred šume, skupiti stvari i penjati se još pola kilometra.
Mrak je u nepoznatom, velika vlaga i magla - dobar setting za scene iz horor filmova, no ne razmišljamo o tome.
I tko to dolazi iz mraka pred kraj uspona? Susretljiv čovjek.
Odmiče se od kotla iz kojeg mirišu kobase i domaće zelje.
Pomaže nam. Na farmi smo, životinje spavaju.
Nismo se izgubili, nadomak smo odredišta.
Na odredištu je sutra - nakon prospavane noći - ovo pogled s prozora:

Sadržaja ima. 

I puno je truda uloženo u održavanje homey feela i rustikalnog dojma. 

Mnoštvo nepretencioznih detalja - da se osjećate kao doma. 

Lijepo je ležati na ležaljkama, makar bila skoro zima - hrana grije.

A što se hrane tiče (nakon pristojnog i raznolikog hotelskog doručka) - vrhunac je, očekivano, pečena teleća koljenica za dvoje - zapravo za četvero. Na velikodušnost je nepristojno reći ne. Zato - Mnjam!

Dvoje nas je, ali nismo posustali i nestalo je svega - osim koje prokulice :D 

Tu su i odlična vina, a tu su i šarena stabla. 

I zakržljala stabla, obrasla u bršljan. Priroda - samu sebe - uzima pod svoje. Kad jesen dođe, to se najbolje vidi. 

U šetnji šumom, susrećemo svašta. Prekrasne, velike gljive, 

jabuke koje otpadaju sa stabala i druže se sa zalutalim gljivama...

i zvjezdastu mahovinu.

Puno je vikend-odredišta nadomak Zagreba pa ne obećavam da ćemo se doista vratiti. Svejedno, bilo je lijepo. Jedino što nismo snimili (jer je bilo potencijalno opasno) je guska koja nas je prvog jutra veleposjednički ispratila do auta kojem je trebalo udahnuti novi život za povratak kući.
Nismo je snimili, ali je zapamćena.
Kao i ova mačka... 

... i ovaj zeko

... i ovaj pas (zajedno s kokama)

... i ovaj pogled (uz još puno pogleda).

I još dva srca...

za Vuglec Breg. 

O konjima ćemo drugom prilikom :*