Zemljoradnja. Još jedan početak, hvatajmo snove. Ako ima prilike, zaletite se na more. Niste previše htjeli.

Dobar dan. 

U iščekivanju torte, bavimo se zemljom, uzlijetanjem i antikvitetima. 

Potrebna su nam i stopala.

O krilima da ne govorimo.

Poletjeti moramo, kako nas volja.
Nemamo izbora, imamo perja.

Da, bavimo se zemljoradnjom, rasađujemo bosiljak - uz zadršku - ČEKAJUĆI LJETO, na sav glas. 

Na malom je balkonu nikao maslačak. Jedan se cvijet slomio, drugi se rađa. Treba mu malo sunca i malo prljavštine.
Utješno je imati divljinu u konfuziji, iako imamo sreće da si ponekad priuštimo vakum, čak i želatinu. 

Veliki balkon čistimo, napuhat ćemo bazen, uskoro je mačkin rođendan, doći će gosti. 

Uz dočekivanje rođendana ide obećanje još jedne torte - slane, bez puno laktoze jer mačke prde od laktoze.
I ta će torta doći na red, obećavam, la la la.
Vrijeme je jedini resurs kojega imam koliko me ima.
Ne znam je li to dobro, ali sve me manje brine.

Slažem stol...

...i gledam s balkona

S jajima se nećemo zezati nego ćemo ih pristojno skuhati:
- dovesti na sobnu temperaturu
- hladna voda
- malo soli, malo sode bikarbone.

Želimo (o)srednje kuhana jaja pa ćemo ih kuhati 5-6 minuta nakon što voda zavrije. 

Pećnicu zagrijemo na cca. 180°C - ovisno o starosti i kvaliteti pećnice, batat gulimo i režemo na tanke ploške. 

I krumpir gulimo, režemo na kockice ili nešto slično dok se jaja kuhaju, a mrkvica, peršin i tikvica...čekaju :)
Još ne znam što ću s njima.

Dok smislim, treba otići kupiti još zemlje za rasađivanje bosiljka. Ove je godine ustrajan, vjerujemo  u njega.
Daje izdanke i disciplinirano upija sunce.
Nova je zemlja danas jedina hitna.

Jaja su skuhana, kockice krumpira (ili nešto slično) - jednako tako - s malo soli i sode bikarbone idu na termičku obradu, kuhanje, dok batat čeka da se zagrije pećnica. 

Što nam je još ostalo na stolu, osim avokada? Lukovi, kamenje, patkica i salata. Dobro.

Pripremimo, za još jedan početak, teren za pečenje batata. Maslinovo ulje.

Ne puno soli; da malo češnjaka. Može i poneki egzotični začin (kumin, kurkuma, neka mješavina), svakako malo kima.
Batat se peče, krumpir se skoro skuhao pa mu dodajem tikvicu i malo brokule koja se našla pri ruci tijekom pospremanja frižidera. 

S mrkvom i peršinom još uvijek ne znam što ću, no batat se peče i sjajno miriše. Ako nešto zagori (jer multitasking jede svoju djecu), boli me briga, nema nas dovoljno da pojedemo sve.
Mačku batat ne zanima. Luk ćemo iskoristiti da doradimo pulled pork od jučer...

uz podgrijanu juhu od prekjučer.

Tu je i sataraš - od jučer ili prekjučer, vrijeme je rastezljivo i peršin će popraviti dojam ;)

Mrkva i mladi luk će u salatu, lišće peršina za dekoraciju, a korijen ostavljam za neku novu juhu jer juhe nikad dosta. 

A avokado?

Avokado je kao kamen, uglavnom sam sebi dovoljan i strpljivo čeka. Jači je uz podršku bosiljka jer, koliko god da smo masni, izvana nismo isti kao iznutra. 

Danas je možda utorak, a možda i nije, možda je stvarno jučer bio taj utorak ili neki drugi.
Živimo u vakumu.
U nedjelju ćemo možda u Sloveniju, možda na Hrelić, a možda ćemo biti jedno s kaučem.
Ako odemo nekamo neki od ovih dana i nabavimo koji antikvitet, morat ćemo ponovno raditi...dugo obećavanu tortu i servirati je na nekom možda novom, možda starom pladnju.
Nemojte mi vjerovati, ta se torta proslavila u više navrata, u neočekivanim kontekstima.
Vjerojatno je ok. Dok je čekate - još malo bosiljka, tijekom rasadnje.

Doviđorno.

Živite ijepo i pamtite sreću.

Ljubavi, sretan ti rođendan. Tvoja će torta doći prije ijedne druge.

I dobar nam tek.